Naredba man
 

Man ja kratica za manual. Naredba man prikazuje priručnik (manual) tj. pomoć i upute za korištenje zadane joj naredbe. Dovoljno je upisati man ime_naredbe da bi se dobila pomoć.
 


Naredba ls
 

Prvo Vas vjerojatno zanima što se nalazi na Vašem računu. To možete saznati pomoću naredbe ls. Naredba ls ispisuje sadržaj trenutnog direktorija. Unesete li naredbu ls dobit ćete približno ovakav izlaz:
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mail                mbox
  [student]/student1/uxbrucos>

No to nije sve što se nalazi na Vašem računu. Naredba ls ne ispisuje skrivene podatke (datoteke ili direktorije). To su oni podaci čije ime počinje točkom. Oni obično sadrže postavke Vašeg računa i nemojte ih dirati.
Sve, pa i skrivene podatke možete vidjeti ako naredbi ls date opciju -a ( a = all = sve ).
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls -a
  .                   .dt                 .kshrc
  ..                  .dtprofile          .phoenix
  .ICEauthority       .fonts.cache-1      .pinerc
  .TTauthority        .forward            .plan
  .Xauthority         .gconf              .profile
  .addressbook        .gconfd             .sh_history
  .bash_history       .gnome              .solregis
  .bzf                .gnome2             .xfce4
  .cshrc              .gnome2_private     .xsession-errors
  mail                Mail                mbox
[student]/student1/uxbrucos>

Zanima li Vas koji od tih podataka su direktoriji, a koji datoteke, te još neke osnovne informacije o njima, poput veličine, datuma zadnje promjene i atributa pozovite naredbu ls s opcijom -l.
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls -l
  drwx------  2  uxbrucos  student1     24 Dec 13 2004 Mail
  drwx------  2  uxbrucos  student1   3072 Oct 26 2004 mail
  -rw-------  1  uxbrucos  student1      1 Dec 13 2004 mbox
  [student]/student1/uxbrucos>

U prvom stupcu je 10 znakova.
Prvi znak označava je li podatak direktorij (slovo d) ili datoteka (znak -)
Sljedećih 9 znakova opisuju dozvole tog podatka. Prva tri se odnose na Vas, druga tri na Vašu grupu i zadnja tri na cijeli svijet. U svakoj od te tri trojke znakova prvi označava dozvolu čitanja, drugi označava dozvolu pisanja (i brisanja), a treći označava dozvolu izvršavanja/pristupa.

OPREZ! Ne mijenjajte dozvole datoteka, ako ne znate točno što i zašto to radite. Operativni sustav će sam podesiti dozvole Vaših podataka da budu zaštićeni od vanjske zlouporabe. Npr. ako nekoj datoteci date rwxrwxrwx dozvole, to znači da je bilo tko može brisati ili mijenjati podatke u njoj. Ne samo da možete izgubiti svoje podatke, nego i odgovarate za štetu koja može nastati zbog zlouporabe vaših krivo podešenih dozvola. Stoga budite odgovorni.

r znači da se datoteka može čitati odnosno da se direktoriju može vidjeti sadržaj.

w znači da se podaci u datoteci mogu mijenjati, dodavati i brisati odnosno da se podaci (datoteke) u direktoriju mogu mijenjati, dodavati i brisati.

x znači da se datoteka (ako je izvršna) može pokrenuti, odnosno da se u direktorij može ući.

- znači da ta akcija (bilo čitanje, brisanje ili izvršavanje/ulazak) nije dozvoljena.

Dozvole možete mijenjati naredbom chmod.
 


Naredba chmod
 

Naredbom chmod dozvole ime_dat_ili_dir postavljamo željene dozvole za navedenu datoteku ili direktorij.

dozvole se mogu zadavati/opisivati na više načina. Najbrži je putem oktalnog kôda.
Naime, svaka od devet dozvola ima samo dvije vrijednosti - ili je dozvoljena ili nije. Tako da se svaka dozvola može shvatiti kao binarna znamenka. Podijelimo li tih devet znamenaka opet na 3 trojke znamenaka, svaku tu trojku binarnih znamenaka možemo zapisati pomoću jedne heksadecimalne znamenke. Naprimjer, ako imamo neku datoteku primjer.tekst i želimo da svi mogu pročitati sadržaj te datoteke, no da je samo mi možemo mijenjati ili brisati, tada joj trebamo postaviti dozvole na rw-r--r--.
Shvatimo li to sada kao niz binarnih znamenki (1 ako je dozvoljeno, a 0 ako nije), onda dobijemo niz od devet binarnih znamenki 110100100.
Podijelimo li sada taj niz na trojke; prve tri znamenke koje označavaju dozvole za nas, druge tri znamenke koje označavaju dozvole za našu grupu i na zadnje tri znamenke koje označavaju dozvole za svijet, dobijemo tri trojke binarnih znamenki koje možemo prikazati pomoću jedne oktalne znamenke:
110 = 6
100 = 4
100 = 4
.

Dakle unesemo li naredbu:
 
  [student]/student1/uxbrucos> chmod 644 primjer.tekst

datoteci primjer.tekst postaviti ćemo dozvole na rw-r--r--.

Ostale upute možete dobiti naredbom man chmod.
 


Naredba mkdir
 

Naredba mkdir stvara novi direktorij. Obavimo jednu vježbu:
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mail                mbox
  [student]/student1/uxbrucos> mkdir PROBA
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mbox                PROBA
  mail
  [student]/student1/uxbrucos>



Naredba rmdir
 

Naredba rmdir briše zadani direktorij. Direktorij mora biti prazan. Obrišimo sada direktorij koji smo stvorili u prethodnom primjeru:
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mbox                PROBA
  mail
  [student]/student1/uxbrucos> rmdir PROBA
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mail                mbox
  [student]/student1/uxbrucos>



Naredba cd
 

Naredba cd ulazi u zadani direktorij. Stvorimo sada ponovo probni direktorij i uđimo u njega, te zatim izađimo iz njega(cd ..):
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mail                mbox
  [student]/student1/uxbrucos> mkdir PROBA
  [student]/student1/uxbrucos> ls
  Mail                mbox                PROBA
  mail
  [student]/student1/uxbrucos> cd PROBA
  [student]/student1/uxbrucos/PROBA> cd ..
  [student]/student1/uxbrucos>

Obratite pažnju na razmak između cd i ..

Unosom samo naredbe cd bez argumenata ući ćemo u svoj kućni direktorij.
 
  [student]/student1/uxbrucos/iza/sedam/mora/i/sedam/gora> cd
  [student]/student1/uxbrucos>

Ili:
 
  [student]/student1> cd
  [student]/student1/uxbrucos>



Naredba cp
 
  [student]/student1/uxbrucos> cp dat_1 dat_2

Gornja naredba cp (eng. copy) kopira sadržaj datoteke s imenom ime_dat_1 u datoteku s imenom ime_dat_2. Ako je datoteka s imenom ime_dat_2 već postojala, njezin sadržaj se prebriše.

Datoteke se ne moraju nalaziti u istom direktoriju, već se osim samog imena datoteke može zadati i putanja do nje. Npr.
 
  [student]/student1/uxbrucos> cp dat_1 PROBA/dat_1

PROBA/dat_1 označava datoteku dat_1 koja se nalazi u poddirektoriju PROBA trenutnog direktorija.
 


Naredba mv
 

Naredba mv (eng. move) radi slično što i naredba cp, samo što ne kopira već premješta polaznu datoteku na odredišnu. Ako odredišna datoteka postoji, biva prebrisanom.
 


Naredba rm
 

Naredba rm (eng. remove) briše zadanu datoteku.

OPREZ! Nakon što neku datoteku obrišete naredbom rm, više je ne možete vratiti. Ne postoji recycle bin!

Napomena: U naredbi rm, kao i u naredbama cp i mv umjesto točnih imena datoteka možete zadati i znakove ? i *.
? označava jedan proizvoljni znak, a * proizvoljno mnogo proizvoljnih znakova.
Na primjer želimo li obrisati sve JPG slike (imaju ekstenziju .jpg) iz trenutnog direktorija, a imamo 10 takvih slika, ne moramo navoditi naredbu rm za svaku od njih deset puta, već ih možemo obrisati u jednoj naredbi:
 
  [student]/student1/uxbrucos> rm *.jpg

OPREZ! Tako naredba rm * NEPOVRATNO briše sve iz tekućeg direktorija. Pazite što tipkate!
 

Želite li da vas naredba rm upita za dopuštenje prije svake datoteke koju briše (kako bi imali nadzor nad brisanjem i ne obrisali nešto što ne želite obrisati) dodajte joj opciju -i.
Tako naprimjer želite li obrisati samo neke od 10 datoteka iz prethodnog primjera, možete pozvati sljedeću naredbu i odgovoriti sa y za one datoteke koje želite obrisati, dok za ostale odgovorite sa n.
 
  [student]/student1/uxbrucos> rm -i *.jpg

Ponekad je potrebno i obrisati cijele (pod)direktorije. Naredba rmdir briše zadani direktorij, ali samo ako je prazan, tj. ne sadrži niti jednu datoteku ili poddirektorij. Želite li obrisati neki direktorij koji nije prazan, to možete napraviti pomoću naredbe rm -r koja briše (nepovratno) zadani direktorij skupa sa njegovim datotekama i poddirektorijima.
Tako naprimjer ako želite obrisati direktorij koji je napravio program Mozilla prilikom Vašeg surfanja Internetom i u njemu ostavio sve podatke koje ste gledali s Interneta i tako popunio Vaš prostor ili čak prešao Vašu kvotu, možete ga obrisati pomoću naredbe:
 
  [student]/student1/uxbrucos> rm -r .mozilla


Naredba who
 

Naredba who prikazuje sve korisnike koji su trenutno spojeni (ulogirani).
 
  [student]/student1/uxbrucos> who
  robisorn   pts/1        Nov  1 14:00
  zmarkov    pts/0        Nov  1 11:23
  uxbrucos   pts/2        Nov  1 15:00
  [student]/student1/uxbrucos>



Naredba finger
 

Naredba finger prikazuje osnovne podatke o zadanom korisniku.
 
  [student]/student1/uxbrucos> finger uxbrucos
  Login name: uxbrucos                      In real life: Matko Matkic
  Bldg: 04-1015, Work phone: 2004
  Directory: /student1/uxbrucos             Shell: /usr/bin/ksh
  Last login Thu Oct 28 14:41 on pts/17
  No unread mail
  No Plan.



Još neke korisne naredbe i savjeti
 

echo - ispisuje zadanu varijablu sustava

more - ispisuje zadanu datoteku ekran po ekran

| (pipe) - preusmjerava izlaz naredbe sa svoje lijeve strane na ulaz naredbe sa svoje desne strane.
Npr. Ako izlaz naredbe ls -a -l (popis svega u trenutnom direktoriju) zauzima više ekrana i želite da se taj popis pokazuje ekran po ekran, možete izlaz naredbe ls -a -l preusmjeriti na ulaz naredbe more koja će ga ispisati ekran po ekran:
 
  [student]/student1/uxbrucos> ls -a -l|more



Svaka naredba ili program koji pokrenete, pa i sama ljuska (shell) u kojoj radite pokreću proces unutar operativnog sustava. Popis svih procesa koje ste pokrenuli i koji se trenutno izvršavaju možete vidjeti pomoću naredbe ps:
 
  [student]/student1/uxbrucos> ps -u uxbrucos
     PID TTY       TIME COMMAND
   21621 pts/1     0:00 ksh
    4371 pts/1     0:00 ps
   21619 ?         0:00 sshd
  [student]/student1/uxbrucos>

Imate li problema s nekim programom, naprimjer ako se zablokirao i onemogućuje Vam rad i odjavu sa Vašeg računa, prijeđite na drugo računalo/terminal, prijavite se i pomoću naredbe ps pogledajte identifikacijski broj njegova procesa, te ga zatim ubijte (prekinite) naredbom kill -9.
POMOĆ! Za pomoć se obratite dežurnom demonstratoru!
 
  [student]/student1/uxbrucos> kill -9 21621



Želite li ispisati neku tekstualnu datoteku na pisač, možete to napraviti pomoću naredbe lp.
 
  [student]/student1/uxbrucos> lp -onb -dlaser imedatoteke.txt

Naredbom lpstat možete vidjeti procese koji su trenutno poslani na ispis pisaču.
 
  [student]/student1/uxbrucos> lpstat -o

Slično kao s naredbom kill, naredbom cancel možete prekinuti procese koji su trenutno poslani na ispis pisaču. Zadate joj broj procesa (koji vidite naredbom lpstat)
 
  [student]/student1/uxbrucos> cancel laser-1324


- - zadnja promjena 16:00 04.11.2004 - -