Prethodna tema :: Sljedeća tema |
Autor/ica |
Poruka |
ivona9876 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 23. 09. 2012. (16:13:00) Postovi: (6)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
goranm Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 11. 2002. (20:09:12) Postovi: (906)16
Spol:
|
Postano: 23:58 ned, 23. 9. 2012 Naslov: |
|
|
Prvi skup pod a) ocito je graf funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex]. Ono sto je ocito je da ta funkcija nije definirana u 0, a iz grafa se moze naslutiti da s lijeve i s desne strane iz beskonacnosti pada prema nuli. To znaci da kada gledas limes funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex] u 0 zdesna ili s lijeva, njegova vrijednost bi trebala biti 0.
Prema tome, koliko god malenu otvorenu kuglu uzmes oko tocke (0,0), ona ce sijeci i lijevu i desnu granu grafa funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex]. Drugim rijecima, ne mozes naci otvoren skup takav da sadrzi tocku (0,0) i ne sadrzi niti jednu tocku grafa funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex], tj. skup [tex]\{(x,e^{-\frac{1}{|x|}})|x\in R\backslash \{0\} \}\cup \{(0,0)\}[/tex] ne mozes rastaviti na dva disjunktna i neprazna otvorena skupa, a to po definiciji znaci da je taj skup povezan.
Ostaje ti jos formalno izracunati spomenute limese i pokazati (npr. metodom kontradikcije) da koliko god malenu otvorenu kuglu oko ishodista odaberemo, ona ce presjecati i lijevu i desnu granu grafa funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex].
Slicno se postupa u b).
Prvi skup pod a) ocito je graf funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex]. Ono sto je ocito je da ta funkcija nije definirana u 0, a iz grafa se moze naslutiti da s lijeve i s desne strane iz beskonacnosti pada prema nuli. To znaci da kada gledas limes funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex] u 0 zdesna ili s lijeva, njegova vrijednost bi trebala biti 0.
Prema tome, koliko god malenu otvorenu kuglu uzmes oko tocke (0,0), ona ce sijeci i lijevu i desnu granu grafa funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex]. Drugim rijecima, ne mozes naci otvoren skup takav da sadrzi tocku (0,0) i ne sadrzi niti jednu tocku grafa funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex], tj. skup [tex]\{(x,e^{-\frac{1}{|x|}})|x\in R\backslash \{0\} \}\cup \{(0,0)\}[/tex] ne mozes rastaviti na dva disjunktna i neprazna otvorena skupa, a to po definiciji znaci da je taj skup povezan.
Ostaje ti jos formalno izracunati spomenute limese i pokazati (npr. metodom kontradikcije) da koliko god malenu otvorenu kuglu oko ishodista odaberemo, ona ce presjecati i lijevu i desnu granu grafa funkcije [tex]e^{(-1/|x|)}[/tex].
Slicno se postupa u b).
_________________ The Dude Abides
|
|
[Vrh] |
|
ivona9876 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 23. 09. 2012. (16:13:00) Postovi: (6)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
ivona9876 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 23. 09. 2012. (16:13:00) Postovi: (6)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
kikzmyster Forumaš(ica)
Pridružen/a: 14. 10. 2010. (13:35:08) Postovi: (72)16
Spol:
|
Postano: 15:29 pon, 24. 9. 2012 Naslov: |
|
|
za oba dva je mozda najzgodnije pokazat povezanost putevima, sto povlaci povezanost.
1) Ovaj skup (nazovimo ga [tex]S[/tex]) je u biti unija grafova [tex]x^n[/tex]. Svaki od njih je povezan putevima (za put izmedu tocaka [tex]a[/tex] i [tex]b[/tex] uzmemo [tex]\alpha \ : \ [a,b] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex] definiran sa [tex]\alpha(x) = (x, x^n) [/tex]. Kako se svi grafovi sijeku u (0,0), vidimo da od bilo koje tocke [tex]A \in S[/tex] mozemo doci do bilo koje druge tocke [tex]B \in S[/tex] tako da prvo "podemo" do (0,0), pa zatim do B. Zakljucujemo da je [tex]S[/tex] povezan putevima. Ovo je intuitivan pristup, ali funkcionira. Ako zelis formalno samo reci :D
2) Nazovimo promatrani skup [tex]T[/tex]. Vidimo da [tex]T[/tex] sadrzava sve skupove oblika [tex]\{(q,x), \ x \in \mathbb{R}\}[/tex], za bilo koji [tex]q \in \mathbb{Q}[/tex], i sve skupove oblika [tex]\{(x,q), \ x \in \mathbb{R}\}[/tex], za bilo koji [tex]q \in \mathbb{Q}[/tex], i nista drugo. Dakle skup [tex]T[/tex] je nekakva (gusta) "mreza" u ravnini. Sad od bilo koje tocke [tex](x_1,y_1) \in T[/tex] mozemo doci do bilo koje druge tocke [tex] (x_2,y_2) \in T[/tex] "gibajuci se" horizontalno i vertikalno po ovoj mrezi. Zakljucujemo da je [tex]T[/tex] povezan putevima. Opet, ako hoces eksplicitno napisan put izmedu dvije proizvoljne tocke, napisat cu.
za oba dva je mozda najzgodnije pokazat povezanost putevima, sto povlaci povezanost.
1) Ovaj skup (nazovimo ga [tex]S[/tex]) je u biti unija grafova [tex]x^n[/tex]. Svaki od njih je povezan putevima (za put izmedu tocaka [tex]a[/tex] i [tex]b[/tex] uzmemo [tex]\alpha \ : \ [a,b] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex] definiran sa [tex]\alpha(x) = (x, x^n) [/tex]. Kako se svi grafovi sijeku u (0,0), vidimo da od bilo koje tocke [tex]A \in S[/tex] mozemo doci do bilo koje druge tocke [tex]B \in S[/tex] tako da prvo "podemo" do (0,0), pa zatim do B. Zakljucujemo da je [tex]S[/tex] povezan putevima. Ovo je intuitivan pristup, ali funkcionira. Ako zelis formalno samo reci
2) Nazovimo promatrani skup [tex]T[/tex]. Vidimo da [tex]T[/tex] sadrzava sve skupove oblika [tex]\{(q,x), \ x \in \mathbb{R}\}[/tex], za bilo koji [tex]q \in \mathbb{Q}[/tex], i sve skupove oblika [tex]\{(x,q), \ x \in \mathbb{R}\}[/tex], za bilo koji [tex]q \in \mathbb{Q}[/tex], i nista drugo. Dakle skup [tex]T[/tex] je nekakva (gusta) "mreza" u ravnini. Sad od bilo koje tocke [tex](x_1,y_1) \in T[/tex] mozemo doci do bilo koje druge tocke [tex] (x_2,y_2) \in T[/tex] "gibajuci se" horizontalno i vertikalno po ovoj mrezi. Zakljucujemo da je [tex]T[/tex] povezan putevima. Opet, ako hoces eksplicitno napisan put izmedu dvije proizvoljne tocke, napisat cu.
|
|
[Vrh] |
|
ivona9876 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 23. 09. 2012. (16:13:00) Postovi: (6)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
kikzmyster Forumaš(ica)
Pridružen/a: 14. 10. 2010. (13:35:08) Postovi: (72)16
Spol:
|
Postano: 16:17 pon, 24. 9. 2012 Naslov: |
|
|
znaci za ovaj pod 1), uzmimo dvije proizvoljne tocke [tex](x_1,y_1)[/tex] i [tex](x_2,y_2)[/tex]. Iz oblika promatranog skupa znamo da je [tex]y_1 = x_1^n \ , \ y_2 = x_2^m [/tex], za neke n, m. Ako je n=m, onda put izmedu ove dvije tocke dobijemo onako kako sam gore opisao. Sad gledamo slucaj [tex]n \neq m[/tex]. Prvo idemo od [tex](x_1, x_1^n)[/tex] do [tex](0,0)[/tex], i to funkcijom [tex]\alpha \ : \ [0,x_1] \rightarrow \mathbb{R}^2 [/tex] definirana s [tex]\alpha(x) = (x_1 - x, {(x_1 - x)}^n) [/tex]. Sad definiramo put od (0,0) do [tex](x_2, x_2^m)[/tex], [tex]\beta \ : [0, x_2] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex], [tex]\beta (x) = (x, x^m) [/tex]. OK, to su sad posebno put do (0,0) i put od (0,0) do [tex](x_2, x_2^m)[/tex]. Njih cemo spojiti u jednu neprekidnu funkciju (da sve bude po definicija povezanosti putevima) koju cemo nazvat [tex]\gamma[/tex], na sljedeci nacin.
[tex] \gamma(x) = \left\{ \begin{array}{lr} (x_1 - x, {(x_1 - x)}^n) \ , \ x \in [0,x_1] \\ (x - x_1, {(x-x_1)}^m) \ , \ x \in [x_1, x_2] \end{array} \right. [/tex]
Uoci da gornji dio funkcije tocno odgovara funkciji [tex]\alpha[/tex], a donji dio odgovara funkciji [tex]\beta[/tex], ali sa translacijom od [tex]x_1[/tex]. Napravili smo tu translaciju da bi domena od [tex]\gamma[/tex] bio segment. Dakle [tex]\gamma: [0,x_1+x_2] \rightarrow \mathbb{R}^2 [/tex] je trazeni put.
Ne stignem sad pod 2) napisat, pa cu njega negdje oko 8, 9 :D
znaci za ovaj pod 1), uzmimo dvije proizvoljne tocke [tex](x_1,y_1)[/tex] i [tex](x_2,y_2)[/tex]. Iz oblika promatranog skupa znamo da je [tex]y_1 = x_1^n \ , \ y_2 = x_2^m [/tex], za neke n, m. Ako je n=m, onda put izmedu ove dvije tocke dobijemo onako kako sam gore opisao. Sad gledamo slucaj [tex]n \neq m[/tex]. Prvo idemo od [tex](x_1, x_1^n)[/tex] do [tex](0,0)[/tex], i to funkcijom [tex]\alpha \ : \ [0,x_1] \rightarrow \mathbb{R}^2 [/tex] definirana s [tex]\alpha(x) = (x_1 - x, {(x_1 - x)}^n) [/tex]. Sad definiramo put od (0,0) do [tex](x_2, x_2^m)[/tex], [tex]\beta \ : [0, x_2] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex], [tex]\beta (x) = (x, x^m) [/tex]. OK, to su sad posebno put do (0,0) i put od (0,0) do [tex](x_2, x_2^m)[/tex]. Njih cemo spojiti u jednu neprekidnu funkciju (da sve bude po definicija povezanosti putevima) koju cemo nazvat [tex]\gamma[/tex], na sljedeci nacin.
[tex] \gamma(x) = \left\{ \begin{array}{lr} (x_1 - x, {(x_1 - x)}^n) \ , \ x \in [0,x_1] \\ (x - x_1, {(x-x_1)}^m) \ , \ x \in [x_1, x_2] \end{array} \right. [/tex]
Uoci da gornji dio funkcije tocno odgovara funkciji [tex]\alpha[/tex], a donji dio odgovara funkciji [tex]\beta[/tex], ali sa translacijom od [tex]x_1[/tex]. Napravili smo tu translaciju da bi domena od [tex]\gamma[/tex] bio segment. Dakle [tex]\gamma: [0,x_1+x_2] \rightarrow \mathbb{R}^2 [/tex] je trazeni put.
Ne stignem sad pod 2) napisat, pa cu njega negdje oko 8, 9
|
|
[Vrh] |
|
Phoenix Forumaš(ica)
Pridružen/a: 15. 05. 2010. (18:46:07) Postovi: (164)16
Sarma: -
|
Postano: 16:47 pon, 24. 9. 2012 Naslov: |
|
|
kikzmyster, nadam se da ti ne smeta ako dovršim. :) Ionako sam već počeo pisati, a forum je na trenutak bio pust po popisu korisnika... :P
2) Neka su [tex](a,b)[/tex] te [tex](c,d)[/tex] proizvoljne točke zadanog skupa.
Dva su glavna slučaja:
[tex]1[/tex]° Obje točke imaju za racionalan broj prvu (ili drugu) koordinatu.
Neka su prve koordinate racionalne, dakle [tex]a,c \in \mathbb{Q}[/tex].
Neka je [tex]\gamma : \left[0, 3 \right] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex] zadana sa:
[tex]\gamma(t)= \left\{ \begin{array}{rcl}
(a-ta,b) & \mbox{for} & t \in \left[ 0,1 \right] \\
(0,b+(t-1)(d-b)) & \mbox{for} & t \in \left< 1,2 \right] \\
((t-2)c,d) & \mbox{for} & t \in \left< 2,3 \right] \\
\end{array}\right.
[/tex]
Uoči da je [tex]\gamma (0)=(a,b)[/tex], [tex]\gamma (3) = (c,d)[/tex] te da je [tex]\gamma[/tex] neprekidna funkcija. Dakle, to je put između navedene dvije točke čija se slika nalazi unutar zadanog skupa.
Dakle, kako ide "šetnja": pošto je prva koordinata racionalna, idem od [tex](a,b)[/tex] po pravcu paralelnom s osi [tex]x[/tex] - tako se prva koordinata ne mijenja pa je i dalje racionalna, dakle još uvijek smo unutar zadanog skupa. Zatim od [tex](0,b)[/tex] po [tex]y[/tex] osi idem do [tex](0,d)[/tex] i konačno dolazim do [tex](b,d)[/tex]. Dakle, kretnja po tri dužine tako da nam je prva koordinata stalno racionalan broj.
Analogno i ako su obje druge koordinate racionalni brojevi.
[tex]2[/tex]° Prva koordinata jedne točke je racionalna, kao i druga koordinata druge točke.
Pretpostavimo da su to [tex]a,d \in \mathbb{Q}[/tex] točaka [tex](a,b)[/tex] i [tex](c,d)[/tex]. Sljedeća funkcija je traženi put između obje točke:
[tex]\gamma : \left[0, 2 \right] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex]
[tex]\gamma(t)= \left\{ \begin{array}{rcl}
(a,b+t(d-b)) & \mbox{for} & t \in \left[ 0,1 \right] \\
(a+(t-1)(c-a),d) & \mbox{for} & t \in \left< 1,2 \right] \\
\end{array}\right.
[/tex]
Drugi dio je potpuno analogan, ali može se poistovjetiti i s ovim pošto je apsolutno isto.
kikzmyster, nadam se da ti ne smeta ako dovršim. Ionako sam već počeo pisati, a forum je na trenutak bio pust po popisu korisnika...
2) Neka su [tex](a,b)[/tex] te [tex](c,d)[/tex] proizvoljne točke zadanog skupa.
Dva su glavna slučaja:
[tex]1[/tex]° Obje točke imaju za racionalan broj prvu (ili drugu) koordinatu.
Neka su prve koordinate racionalne, dakle [tex]a,c \in \mathbb{Q}[/tex].
Neka je [tex]\gamma : \left[0, 3 \right] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex] zadana sa:
[tex]\gamma(t)= \left\{ \begin{array}{rcl}
(a-ta,b) & \mbox{for} & t \in \left[ 0,1 \right] \\
(0,b+(t-1)(d-b)) & \mbox{for} & t \in \left< 1,2 \right] \\
((t-2)c,d) & \mbox{for} & t \in \left< 2,3 \right] \\
\end{array}\right.
[/tex]
Uoči da je [tex]\gamma (0)=(a,b)[/tex], [tex]\gamma (3) = (c,d)[/tex] te da je [tex]\gamma[/tex] neprekidna funkcija. Dakle, to je put između navedene dvije točke čija se slika nalazi unutar zadanog skupa.
Dakle, kako ide "šetnja": pošto je prva koordinata racionalna, idem od [tex](a,b)[/tex] po pravcu paralelnom s osi [tex]x[/tex] - tako se prva koordinata ne mijenja pa je i dalje racionalna, dakle još uvijek smo unutar zadanog skupa. Zatim od [tex](0,b)[/tex] po [tex]y[/tex] osi idem do [tex](0,d)[/tex] i konačno dolazim do [tex](b,d)[/tex]. Dakle, kretnja po tri dužine tako da nam je prva koordinata stalno racionalan broj.
Analogno i ako su obje druge koordinate racionalni brojevi.
[tex]2[/tex]° Prva koordinata jedne točke je racionalna, kao i druga koordinata druge točke.
Pretpostavimo da su to [tex]a,d \in \mathbb{Q}[/tex] točaka [tex](a,b)[/tex] i [tex](c,d)[/tex]. Sljedeća funkcija je traženi put između obje točke:
[tex]\gamma : \left[0, 2 \right] \rightarrow \mathbb{R}^2[/tex]
[tex]\gamma(t)= \left\{ \begin{array}{rcl}
(a,b+t(d-b)) & \mbox{for} & t \in \left[ 0,1 \right] \\
(a+(t-1)(c-a),d) & \mbox{for} & t \in \left< 1,2 \right] \\
\end{array}\right.
[/tex]
Drugi dio je potpuno analogan, ali može se poistovjetiti i s ovim pošto je apsolutno isto.
|
|
[Vrh] |
|
ivona9876 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 23. 09. 2012. (16:13:00) Postovi: (6)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
|