Prethodna tema :: Sljedeća tema |
Autor/ica |
Poruka |
Zenon Forumaš(ica)
Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43) Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]
|
|
[Vrh] |
|
Borgcube Forumaš(ica)
Pridružen/a: 01. 11. 2010. (21:14:10) Postovi: (56)16
Lokacija: Tu i tamo.
|
Postano: 18:36 pet, 21. 10. 2011 Naslov: |
|
|
Pa, pošto ne znamo baš svojstva beskonačno dimenzionalnih, najlakše je pretpostaviti suprotno - on je konačno dimenzionalan. A to znači da ima bazu. Recimo da mu je dimenzija n. Definirajmo niz nizova (:D) td. da i-ti niz ima sve članove nula, osim i-tog koji je jedan. Dakle, npr. [latex]a_1[/latex] će biti niz 1, 0, 0, 0..., [latex]a_2[/latex] će biti niz 0, 1, 0, 0, 0... itd.
Lako se pokaže da su svi [latex]a_i[/latex] linearno nezavisni - primjerice indukcijom. Sad uzmemo n takvih nizova, [latex]a_1[/latex] do [latex]a_n[/latex]. Pošto su linearno nezavisni, i n ih je, oni čine bazu. No, ako uzmemo niz [latex]a_{n+1}[/latex], njega ne možemo prikazati preko prethodnih, što znači da oni nisu baza, a kako jesu linearno nezavisni, znači da nisu sistem izvodnica. No, to je kontradikcija s pretpostavkom da je taj prostor konačno dimenzionalan.
Pa, pošto ne znamo baš svojstva beskonačno dimenzionalnih, najlakše je pretpostaviti suprotno - on je konačno dimenzionalan. A to znači da ima bazu. Recimo da mu je dimenzija n. Definirajmo niz nizova () td. da i-ti niz ima sve članove nula, osim i-tog koji je jedan. Dakle, npr. će biti niz 1, 0, 0, 0..., će biti niz 0, 1, 0, 0, 0... itd.
Lako se pokaže da su svi linearno nezavisni - primjerice indukcijom. Sad uzmemo n takvih nizova, do . Pošto su linearno nezavisni, i n ih je, oni čine bazu. No, ako uzmemo niz , njega ne možemo prikazati preko prethodnih, što znači da oni nisu baza, a kako jesu linearno nezavisni, znači da nisu sistem izvodnica. No, to je kontradikcija s pretpostavkom da je taj prostor konačno dimenzionalan.
_________________ Ceterum censeo Carthaginem esse delendam.
|
|
[Vrh] |
|
Zenon Forumaš(ica)
Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43) Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]
|
Postano: 19:07 pet, 21. 10. 2011 Naslov: |
|
|
[quote="Borgcube"]Pa, pošto ne znamo baš svojstva beskonačno dimenzionalnih, najlakše je pretpostaviti suprotno - on je konačno dimenzionalan. A to znači da ima bazu. Recimo da mu je dimenzija n. Definirajmo niz nizova (:D) td. da i-ti niz ima sve članove nula, osim i-tog koji je jedan. Dakle, npr. [latex]a_1[/latex] će biti niz 1, 0, 0, 0..., [latex]a_2[/latex] će biti niz 0, 1, 0, 0, 0... itd.
Lako se pokaže da su svi [latex]a_i[/latex] linearno nezavisni - primjerice indukcijom. Sad uzmemo n takvih nizova, [latex]a_1[/latex] do [latex]a_n[/latex]. Pošto su linearno nezavisni, i n ih je, oni čine bazu. No, ako uzmemo niz [latex]a_{n+1}[/latex], njega ne možemo prikazati preko prethodnih, što znači da oni nisu baza, a kako jesu linearno nezavisni, znači da nisu sistem izvodnica. No, to je kontradikcija s pretpostavkom da je taj prostor konačno dimenzionalan.[/quote]
Puno hvala, shvatio sam!
Borgcube (napisa): | Pa, pošto ne znamo baš svojstva beskonačno dimenzionalnih, najlakše je pretpostaviti suprotno - on je konačno dimenzionalan. A to znači da ima bazu. Recimo da mu je dimenzija n. Definirajmo niz nizova () td. da i-ti niz ima sve članove nula, osim i-tog koji je jedan. Dakle, npr. će biti niz 1, 0, 0, 0..., će biti niz 0, 1, 0, 0, 0... itd.
Lako se pokaže da su svi linearno nezavisni - primjerice indukcijom. Sad uzmemo n takvih nizova, do . Pošto su linearno nezavisni, i n ih je, oni čine bazu. No, ako uzmemo niz , njega ne možemo prikazati preko prethodnih, što znači da oni nisu baza, a kako jesu linearno nezavisni, znači da nisu sistem izvodnica. No, to je kontradikcija s pretpostavkom da je taj prostor konačno dimenzionalan. |
Puno hvala, shvatio sam!
|
|
[Vrh] |
|
jema Forumaš(ica)
Pridružen/a: 29. 09. 2011. (15:56:35) Postovi: (52)16
|
Postano: 11:05 sub, 22. 10. 2011 Naslov: |
|
|
sto se tice 4. zad., nama je asistent rekao da trebamo pokazat samo da je lin. ljuska od A podskup od lin.ljuske od B i obratno...
pa sam ja to ovako dokazala....
Neka je lin.lj. od A podskup od lin.lj. od B te neka je x=suma svih alfa(i)*a(i), i=1,...,r. treba dokazati da je xE lin.lj. A ujedno i E lin.lj. B.
ako je xE lin.lj.B, tada se on moze prikazati kao lin.komb. svih bj, tj. x=suma svih beta(j)*b(j), j=1,...,s. kako je xE lin.lj. A, iz pretpostavke da je lin.lj. A podskup od lin.lj. B slijedi da je xE lin.lj. B sto povlaci da je suma svih alfa(i)*a(i) E lin.lj. B, tj. a(i) E lin.lj. B za svaki i=1,...,r.
analogno i za lin.lj. B podskup lin. ljuske A.........
jel to dobro???
e,a kak ovaj 5.? mislim, ja bi to isla dokazat na sljedeci nacin: da uzmem konacan skup B podskup od Rn koji ima konacno elemenata k....i sad je i taj skup lin.nez. jer je i Rn linearno nezavisan...i sad...kako uopce izgleda opci clan niza realnih brojeva??
[size=9][color=#999999]Added after 5 minutes:[/color][/size]
ahaa... sad sam vidjela ovo objasnjenje za 5. zad...jasno mi je sve, samo zasto smo smjeli tako uzet da stavimo a1=(1,0,...), itd... onda je to jednostavno jer je to isto kao sto nam je prof. objasnio za e-ove....
sto se tice 4. zad., nama je asistent rekao da trebamo pokazat samo da je lin. ljuska od A podskup od lin.ljuske od B i obratno...
pa sam ja to ovako dokazala....
Neka je lin.lj. od A podskup od lin.lj. od B te neka je x=suma svih alfa(i)*a(i), i=1,...,r. treba dokazati da je xE lin.lj. A ujedno i E lin.lj. B.
ako je xE lin.lj.B, tada se on moze prikazati kao lin.komb. svih bj, tj. x=suma svih beta(j)*b(j), j=1,...,s. kako je xE lin.lj. A, iz pretpostavke da je lin.lj. A podskup od lin.lj. B slijedi da je xE lin.lj. B sto povlaci da je suma svih alfa(i)*a(i) E lin.lj. B, tj. a(i) E lin.lj. B za svaki i=1,...,r.
analogno i za lin.lj. B podskup lin. ljuske A.........
jel to dobro???
e,a kak ovaj 5.? mislim, ja bi to isla dokazat na sljedeci nacin: da uzmem konacan skup B podskup od Rn koji ima konacno elemenata k....i sad je i taj skup lin.nez. jer je i Rn linearno nezavisan...i sad...kako uopce izgleda opci clan niza realnih brojeva??
Added after 5 minutes:
ahaa... sad sam vidjela ovo objasnjenje za 5. zad...jasno mi je sve, samo zasto smo smjeli tako uzet da stavimo a1=(1,0,...), itd... onda je to jednostavno jer je to isto kao sto nam je prof. objasnio za e-ove....
|
|
[Vrh] |
|
lav Forumaš(ica)
Pridružen/a: 18. 10. 2011. (12:50:51) Postovi: (5)16
|
|
[Vrh] |
|
gflegar Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 10. 2011. (15:03:41) Postovi: (10D)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
anamarie Forumaš(ica)
Pridružen/a: 07. 09. 2011. (10:59:19) Postovi: (87)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
pedro Forumaš(ica)
Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21) Postovi: (19B)16
|
|
[Vrh] |
|
dalmatinčica Forumaš(ica)
Pridružen/a: 01. 10. 2011. (18:46:54) Postovi: (AC)16
|
|
[Vrh] |
|
anamarie Forumaš(ica)
Pridružen/a: 07. 09. 2011. (10:59:19) Postovi: (87)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
jema Forumaš(ica)
Pridružen/a: 29. 09. 2011. (15:56:35) Postovi: (52)16
|
|
[Vrh] |
|
malalodacha Forumaš(ica)
Pridružen/a: 11. 10. 2011. (17:06:13) Postovi: (79)16
|
Postano: 13:02 ned, 23. 10. 2011 Naslov: |
|
|
kako dokazati da je nešto sustav izvodnica? jel dovoljno napisati a1(1,1,1)+a2(2,1,3)+a3(3,1,7)+a4(6,2,12)=(v1,v2,v3) ?
kako dokazati da je nešto sustav izvodnica? jel dovoljno napisati a1(1,1,1)+a2(2,1,3)+a3(3,1,7)+a4(6,2,12)=(v1,v2,v3) ?
|
|
[Vrh] |
|
gflegar Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 10. 2011. (15:03:41) Postovi: (10D)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
malalodacha Forumaš(ica)
Pridružen/a: 11. 10. 2011. (17:06:13) Postovi: (79)16
|
|
[Vrh] |
|
gflegar Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 10. 2011. (15:03:41) Postovi: (10D)16
Spol:
|
Postano: 13:47 ned, 23. 10. 2011 Naslov: |
|
|
Ili ima beskonacno rjesenja ili uopce nema rjesenja.
[quote="gflegar"]Dovoljno je pokazati da se opci clan v. p. moze prikazati kao lin. komb. skupa za koji hoces pokazati da je sustav izvodnica. U tvojem slucaju, treba rijesiti ovaj sustav jednadzbi po [tex] a_1, a_2, a_3[/tex]. Taj je skup tada sustav izvodnica ako sustav jednadzbi ima rjesenje.[/quote]
Ako ima beskonacno rjesenja, tada je jasno da i ima rjesenje, pa je i sustav izvodnica. :D
[size=9][color=#999999]Added after 15 minutes:[/color][/size]
[quote="jema"]5. zadatak??? :D[/quote]
Sto ti tocno nije jasno u rjesenju kojeg je napisao/la Borgcube?
Ili ima beskonacno rjesenja ili uopce nema rjesenja.
gflegar (napisa): | Dovoljno je pokazati da se opci clan v. p. moze prikazati kao lin. komb. skupa za koji hoces pokazati da je sustav izvodnica. U tvojem slucaju, treba rijesiti ovaj sustav jednadzbi po [tex] a_1, a_2, a_3[/tex]. Taj je skup tada sustav izvodnica ako sustav jednadzbi ima rjesenje. |
Ako ima beskonacno rjesenja, tada je jasno da i ima rjesenje, pa je i sustav izvodnica.
Added after 15 minutes:
jema (napisa): | 5. zadatak??? |
Sto ti tocno nije jasno u rjesenju kojeg je napisao/la Borgcube?
|
|
[Vrh] |
|
jema Forumaš(ica)
Pridružen/a: 29. 09. 2011. (15:56:35) Postovi: (52)16
|
Postano: 19:51 ned, 23. 10. 2011 Naslov: |
|
|
a mislim, jasno mi je sve sto je on/a napisalo/la, samo mi cudno to kak se moze uzeti da mi je a1 niz (1,0,0,...), itd... XD al dobro :) a jel dobar moj dokaz za 4.zad?? XD :)
a mislim, jasno mi je sve sto je on/a napisalo/la, samo mi cudno to kak se moze uzeti da mi je a1 niz (1,0,0,...), itd... XD al dobro a jel dobar moj dokaz za 4.zad?? XD
|
|
[Vrh] |
|
gflegar Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 10. 2011. (15:03:41) Postovi: (10D)16
Spol:
|
Postano: 20:33 ned, 23. 10. 2011 Naslov: |
|
|
A zasto nebi smjeli uzeti taj skup? Nismo morali bas njega uzeti, ali je on nekako najjednostavniji za dobiti kontradikciju. Jer je cijeli smisao dokaza ovaj: uzmes neki skup, dokazes da je on baza, a onda dokazes da on istovremeno nije baza, pa dobis kontradikciju. :D
[size=9][color=#999999]Added after 14 minutes:[/color][/size]
[quote="jema"]
Neka je lin.lj. od A podskup od lin.lj. od B te neka je x=suma svih alfa(i)*a(i), i=1,...,r. treba dokazati da je xE lin.lj. A ujedno i E lin.lj. B.
[/quote]
Ako sam ja dobro ovo shvatio ti pretpostavljas ovo [tex] [A] \subseteq [B] [/tex] i jos nesto, sto nije sad bitno :D.
Iz toga ti pokusavas dobiti [tex] x \in [A] \Rightarrow x \in [B] , \forall x [/tex]
Ali to bas znaci da je [tex] [A] \subseteq [B] [/tex]. Tak da to bas i nema smisla :D.
Neznam za ostatak, tesko je citljiv, probaj za ubuduce nauciti TeX, jer se ljudima ovak napisano neda bas citati :D. Ili ako nist drugo pisi kompletni tekst, bez kratica i "E" umjesto element i slicnih stvari, onak kak su nas ucili na elementarnoj. :D
A zasto nebi smjeli uzeti taj skup? Nismo morali bas njega uzeti, ali je on nekako najjednostavniji za dobiti kontradikciju. Jer je cijeli smisao dokaza ovaj: uzmes neki skup, dokazes da je on baza, a onda dokazes da on istovremeno nije baza, pa dobis kontradikciju.
Added after 14 minutes:
jema (napisa): |
Neka je lin.lj. od A podskup od lin.lj. od B te neka je x=suma svih alfa(i)*a(i), i=1,...,r. treba dokazati da je xE lin.lj. A ujedno i E lin.lj. B.
|
Ako sam ja dobro ovo shvatio ti pretpostavljas ovo [tex] [A] \subseteq [B] [/tex] i jos nesto, sto nije sad bitno .
Iz toga ti pokusavas dobiti [tex] x \in [A] \Rightarrow x \in [B] , \forall x [/tex]
Ali to bas znaci da je [tex] [A] \subseteq [B] [/tex]. Tak da to bas i nema smisla .
Neznam za ostatak, tesko je citljiv, probaj za ubuduce nauciti TeX, jer se ljudima ovak napisano neda bas citati . Ili ako nist drugo pisi kompletni tekst, bez kratica i "E" umjesto element i slicnih stvari, onak kak su nas ucili na elementarnoj.
Zadnja promjena: gflegar; 22:51 čet, 3. 11. 2011; ukupno mijenjano 1 put.
|
|
[Vrh] |
|
jema Forumaš(ica)
Pridružen/a: 29. 09. 2011. (15:56:35) Postovi: (52)16
|
|
[Vrh] |
|
|