Search
 
 
  Engleski
 
 
 
Open in this window (click to change)
Forum@DeGiorgi: Početna
Forum za podršku nastavi na PMF-MO
Login Registracija FAQ Smajlići Članstvo Pretražnik Forum@DeGiorgi: Početna

DIFRAF- predavanja (skripta)
WWW:
Idite na Prethodno  1, 2, 3, 4, 5  Sljedeće
Moja sarma
 
Započnite novu temu   Odgovorite na temu   printer-friendly view    Forum@DeGiorgi: Početna -> Kolegiji 2. godine -> Diferencijalni račun i integrali funkcija više varijabli
Prethodna tema :: Sljedeća tema  
Autor/ica Poruka
Phoenix
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 15. 05. 2010. (18:46:07)
Postovi: (164)16
Sarma: -

PostPostano: 15:24 sub, 29. 9. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

Koordinatni (pod)niz se odnosi na niz koji dobivaš tako da promatraš točno određenu koordinatu svakog elementa niza u [tex]\mathbb{R}^n[/tex]. Recimo, za [tex]a^k=(a_1^k,a_2^k,...,a_n^k)[/tex] (i ovdje nije riječ o potencijama, već o oznaci elementa u nizu, pošto je nezgodno pisati i razlikovati dva indeksa, jer je uobičajeno i koordinatu i niz označavati preko indeksa) niz koji promatramo je [tex](a^k)_k[/tex], ali koordinatni niz je, recimo, [tex](a_1^k)_k[/tex]. Konkretno, bilo koji [tex](a_i^k)_k, i \in \left\{1,2,...,n\right\}[/tex] označava koordinatu.

Koordinatni nizovi se proučavaju jer želiš dobiti konvergentni podniz niza [tex](a^k)_k[/tex], što znači da koordinatni podnizovi moraju biti usklađeni po indeksima - a to se radi doslovno indeks po indeks.

Treba li dalje nastaviti s dokazom ili ti je sada jasno? :)
Koordinatni (pod)niz se odnosi na niz koji dobivaš tako da promatraš točno određenu koordinatu svakog elementa niza u [tex]\mathbb{R}^n[/tex]. Recimo, za [tex]a^k=(a_1^k,a_2^k,...,a_n^k)[/tex] (i ovdje nije riječ o potencijama, već o oznaci elementa u nizu, pošto je nezgodno pisati i razlikovati dva indeksa, jer je uobičajeno i koordinatu i niz označavati preko indeksa) niz koji promatramo je [tex](a^k)_k[/tex], ali koordinatni niz je, recimo, [tex](a_1^k)_k[/tex]. Konkretno, bilo koji [tex](a_i^k)_k, i \in \left\{1,2,...,n\right\}[/tex] označava koordinatu.

Koordinatni nizovi se proučavaju jer želiš dobiti konvergentni podniz niza [tex](a^k)_k[/tex], što znači da koordinatni podnizovi moraju biti usklađeni po indeksima - a to se radi doslovno indeks po indeks.

Treba li dalje nastaviti s dokazom ili ti je sada jasno? Smile


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Shaman
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 24. 09. 2011. (22:21:43)
Postovi: (76)16
Spol: muško
Sarma = la pohva - posuda
= 9 - 4

PostPostano: 15:37 sub, 29. 9. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

uoci da su koordinatni nizovi u R, a takodjer su ograniceni jer je euklidska norma veca ili jednaka od norme beskonacno za svaki x iz R^n. Sada po Weierstarssovom teoremu postoji konvergentan podniz za svaki od koordinatnih nizova, a primjenjujuci korolar 2.2
http://web.math.pmf.unizg.hr/~guljas/skripte/MATANALuR.pdf na 52 stranici
dobivas strogo rastuci niz p tako da su svi podnizovi koordinatnih nizova monotoni sto zajedno s ogranicenoscu daje konvergentnost.
Niz je konvergentan ako i samo ako su mu svi koordinatni nizovi konvergentni.
i imas podniz a kruzic p koji je konvergentan u R^n.(gdje je a polazni niz u R^n)
uoci da su koordinatni nizovi u R, a takodjer su ograniceni jer je euklidska norma veca ili jednaka od norme beskonacno za svaki x iz R^n. Sada po Weierstarssovom teoremu postoji konvergentan podniz za svaki od koordinatnih nizova, a primjenjujuci korolar 2.2
http://web.math.pmf.unizg.hr/~guljas/skripte/MATANALuR.pdf na 52 stranici
dobivas strogo rastuci niz p tako da su svi podnizovi koordinatnih nizova monotoni sto zajedno s ogranicenoscu daje konvergentnost.
Niz je konvergentan ako i samo ako su mu svi koordinatni nizovi konvergentni.
i imas podniz a kruzic p koji je konvergentan u R^n.(gdje je a polazni niz u R^n)



_________________
it was merely a setback
[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
angelika
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 08. 02. 2011. (17:26:51)
Postovi: (5F)16
Sarma = la pohva - posuda
= 3 - 1

PostPostano: 15:39 sub, 29. 9. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

Shvaćam! :D Ne treba ostatak dokaza...hvala :)
Shvaćam! Very Happy Ne treba ostatak dokaza...hvala Smile


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
moni_poni
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 25. 01. 2010. (19:48:19)
Postovi: (49)16
Sarma = la pohva - posuda
= 3 - 1

PostPostano: 22:24 pon, 1. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

Zamolila bih za pomoć oko dokaza propozicije 3.34. (jasan mi je samo prvi red :( )
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf
Zamolila bih za pomoć oko dokaza propozicije 3.34. (jasan mi je samo prvi red Sad )
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Zenon
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43)
Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]

PostPostano: 22:34 pon, 1. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

[quote="moni_poni"]Zamolila bih za pomoć oko dokaza propozicije 3.34. (jasan mi je samo prvi red :( )
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf[/quote]
Uhvati me na faksu pa ti objasnim uživo, jer ne shvaćam što točno ti nije jasno, a i preko foruma je gubljenje (mog) vremena. :P
moni_poni (napisa):
Zamolila bih za pomoć oko dokaza propozicije 3.34. (jasan mi je samo prvi red Sad )
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf

Uhvati me na faksu pa ti objasnim uživo, jer ne shvaćam što točno ti nije jasno, a i preko foruma je gubljenje (mog) vremena. Razz



_________________
It's a wonderful, wonderful life!
[tex]\heartsuit \ \mathcal{PMF-MO} \ \heartsuit[/tex]
[tex]\mathbb Z\Sigma\mathbb N\emptyset\mathbb N[/tex]
[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Loo
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 11. 06. 2012. (16:02:07)
Postovi: (D0)16
Spol: žensko
Sarma = la pohva - posuda
84 = 85 - 1

PostPostano: 22:49 pon, 1. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

[quote="moni_poni"]Zamolila bih za pomoć oko dokaza propozicije 3.34. (jasan mi je samo prvi red :( )
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf[/quote]

krećem onda od drugog reda :P
znači pretpostavili smo da je x u A. u prvom redu smo zaključili da je x u presjeku zatvarača od A i zatvarača od Rn\A. stoga x mora biti u oba zatvarača.
e sada budući da je A podskup od zatvarača (zatvarač je unija A i gomilišta od A), jasno je da je x u zatvaraču od A.
da bi bio u rubu, x mora biti i u zatvaraču od Rn\A, a kako je očito da x nije u Rn\A, onda x mora biti gomilište od Rn\A (da bi bio u uniji, x mora biti u barem jednom od skupova). iz toga slijedi da svaka otvorena okolina, pa tako i otvorena kugla, sadrži neku točku iz Rn\A. no ta kugla uvijek sadrži i x, koji je u A.
analogno se dokazuje za x iz Rn\A.
moni_poni (napisa):
Zamolila bih za pomoć oko dokaza propozicije 3.34. (jasan mi je samo prvi red Sad )
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf


krećem onda od drugog reda Razz
znači pretpostavili smo da je x u A. u prvom redu smo zaključili da je x u presjeku zatvarača od A i zatvarača od Rn\A. stoga x mora biti u oba zatvarača.
e sada budući da je A podskup od zatvarača (zatvarač je unija A i gomilišta od A), jasno je da je x u zatvaraču od A.
da bi bio u rubu, x mora biti i u zatvaraču od Rn\A, a kako je očito da x nije u Rn\A, onda x mora biti gomilište od Rn\A (da bi bio u uniji, x mora biti u barem jednom od skupova). iz toga slijedi da svaka otvorena okolina, pa tako i otvorena kugla, sadrži neku točku iz Rn\A. no ta kugla uvijek sadrži i x, koji je u A.
analogno se dokazuje za x iz Rn\A.


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Zenon
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43)
Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]

PostPostano: 21:27 ned, 7. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

Može li mi itko reći do kud smo točno stigli (stranica, teorem) iz predavanja kod prof. Pandžića?
Može li mi itko reći do kud smo točno stigli (stranica, teorem) iz predavanja kod prof. Pandžića?



_________________
It's a wonderful, wonderful life!
[tex]\heartsuit \ \mathcal{PMF-MO} \ \heartsuit[/tex]
[tex]\mathbb Z\Sigma\mathbb N\emptyset\mathbb N[/tex]
[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
frutabella
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 09. 10. 2010. (16:35:36)
Postovi: (24E)16
Sarma = la pohva - posuda
-5 = 42 - 47

PostPostano: 15:24 sri, 10. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

[quote="Zenon"]Može li mi itko reći do kud smo točno stigli (stranica, teorem) iz predavanja kod prof. Pandžića?[/quote]

I mene ovo zanima...
I da li bi mogli mozda ocekivati blic? :S
Zenon (napisa):
Može li mi itko reći do kud smo točno stigli (stranica, teorem) iz predavanja kod prof. Pandžića?


I mene ovo zanima...
I da li bi mogli mozda ocekivati blic? :S


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
pedro
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21)
Postovi: (19B)16
Sarma = la pohva - posuda
-22 = 16 - 38

PostPostano: 19:47 čet, 11. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/ch5.pdf

tm 5.3 kako iz zatvorenosti skupa A možemo znati da je limes b u A :?: :oops:
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/ch5.pdf

tm 5.3 kako iz zatvorenosti skupa A možemo znati da je limes b u A Question Embarassed


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Loo
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 11. 06. 2012. (16:02:07)
Postovi: (D0)16
Spol: žensko
Sarma = la pohva - posuda
84 = 85 - 1

PostPostano: 19:58 čet, 11. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

ima teorem koji kaže da je skup A zatvoren ako i samo ako svaki konvergentan niz u A ima limes u A

[size=9][color=#999999]Added after 4 minutes:[/color][/size]

točnije, teorem 4.17 :)
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o4.pdf
ima teorem koji kaže da je skup A zatvoren ako i samo ako svaki konvergentan niz u A ima limes u A

Added after 4 minutes:

točnije, teorem 4.17 Smile
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o4.pdf


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
pedro
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21)
Postovi: (19B)16
Sarma = la pohva - posuda
-22 = 16 - 38

PostPostano: 9:04 pet, 12. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

[quote="Loo"]ima teorem koji kaže da je skup A zatvoren ako i samo ako svaki konvergentan niz u A ima limes u A

[size=9][color=#999999]Added after 4 minutes:[/color][/size]

točnije, teorem 4.17 :)
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o4.pdf[/quote]

aha, vidim, vidim. hvala :D

[size=9][color=#999999]Added after 18 minutes:[/color][/size]

karakterizacija zatvorenosti pomoću nizova je propozicija 4.20 jel tako?
piše u dokazu za kompaktnost tm 4.10, vjerojatno tipfeler?
Loo (napisa):
ima teorem koji kaže da je skup A zatvoren ako i samo ako svaki konvergentan niz u A ima limes u A

Added after 4 minutes:

točnije, teorem 4.17 Smile
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o4.pdf


aha, vidim, vidim. hvala Very Happy

Added after 18 minutes:

karakterizacija zatvorenosti pomoću nizova je propozicija 4.20 jel tako?
piše u dokazu za kompaktnost tm 4.10, vjerojatno tipfeler?


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
pedro
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21)
Postovi: (19B)16
Sarma = la pohva - posuda
-22 = 16 - 38

PostPostano: 9:23 sub, 27. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o7.pdf

može samo za korolar 7.2 objašnjenje zašto su supA i infA gomilišta od f(K)?
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o7.pdf

može samo za korolar 7.2 objašnjenje zašto su supA i infA gomilišta od f(K)?


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Shaman
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 24. 09. 2011. (22:21:43)
Postovi: (76)16
Spol: muško
Sarma = la pohva - posuda
= 9 - 4

PostPostano: 10:01 sub, 27. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

to slijedi direktno iz definicije supremuma i infimuma, pogledaj definiciju.

kako 2. tvrdnja definicije vrijedi za sve epislone vece od 0 onda vrijedi i za epislon=1/k gdje je k prirodan broj.Na taj nacin dobivas niz (a(n)) u danom skupu (nazovimo ga A) jer su svi a(n) iz A po definiciji. i vrijedi a(n) tezi supremumu/infimumu kada k tezi u beskonacno, to mozes preko teorema o sendvicu dokazat. Skup A je kompaktan a time i zatvoren pa svi konvergenti nizovi u A imaju limes u A, pa su infimum i supremum (a postoje u korolaru jer je A ograničen sto isto slijedi iz kompaktnosti) elementi skupa A.

[size=9][color=#999999]Added after 42 seconds:[/color][/size]

dobivas niz a(k)*
to slijedi direktno iz definicije supremuma i infimuma, pogledaj definiciju.

kako 2. tvrdnja definicije vrijedi za sve epislone vece od 0 onda vrijedi i za epislon=1/k gdje je k prirodan broj.Na taj nacin dobivas niz (a(n)) u danom skupu (nazovimo ga A) jer su svi a(n) iz A po definiciji. i vrijedi a(n) tezi supremumu/infimumu kada k tezi u beskonacno, to mozes preko teorema o sendvicu dokazat. Skup A je kompaktan a time i zatvoren pa svi konvergenti nizovi u A imaju limes u A, pa su infimum i supremum (a postoje u korolaru jer je A ograničen sto isto slijedi iz kompaktnosti) elementi skupa A.

Added after 42 seconds:

dobivas niz a(k)*



_________________
it was merely a setback
[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
pedro
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21)
Postovi: (19B)16
Sarma = la pohva - posuda
-22 = 16 - 38

PostPostano: 10:30 ned, 28. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o8.pdf

korolar 8.8

može mi samo netko objasniti zašto L-1(u) i L-1(v) u uniji daju čitav segment, nisam pohvatala taj dio na predavanjima?

jel to možda zato što je L-1(u)=a, i L-1(v)=b, a znamo da postoji put između a i b koji obuhvača cijeli segment pa tako vrijedi i za L-1(u) i L-1(v) :?:


i nije mi baš jasno s čime dolazi u kontradikciju :oops:
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o8.pdf

korolar 8.8

može mi samo netko objasniti zašto L-1(u) i L-1(v) u uniji daju čitav segment, nisam pohvatala taj dio na predavanjima?

jel to možda zato što je L-1(u)=a, i L-1(v)=b, a znamo da postoji put između a i b koji obuhvača cijeli segment pa tako vrijedi i za L-1(u) i L-1(v) Question


i nije mi baš jasno s čime dolazi u kontradikciju Embarassed


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
goranm
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 12. 11. 2002. (20:09:12)
Postovi: (906)16
Spol: kućni ljubimac
Sarma = la pohva - posuda
218 = 249 - 31

PostPostano: 14:37 ned, 28. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

[quote="pedro"]može mi samo netko objasniti zašto L-1(u) i L-1(v) u uniji daju čitav segment, nisam pohvatala taj dio na predavanjima?[/quote]
Zato sto svakoj tocki na tragu puta [tex]\alpha[/tex] pripada barem jedan [tex]t\in[a,b][/tex]. Kada bi postojao [tex]c\in[a,b][/tex] td. c nije u toj uniji, onda bi [tex]\alpha(c)[/tex] ispao izvan [tex]U\cup V=A[/tex], tj. [tex]\alpha[/tex] ne bi bio put u A.

[quote]i nije mi baš jasno s čime dolazi u kontradikciju :oops:[/quote]Kontradikcija je u tome sto ispada da je segment [a,b] nepovezan, iako po propoziciji 8.6 znamo da je povezan.
pedro (napisa):
može mi samo netko objasniti zašto L-1(u) i L-1(v) u uniji daju čitav segment, nisam pohvatala taj dio na predavanjima?

Zato sto svakoj tocki na tragu puta [tex]\alpha[/tex] pripada barem jedan [tex]t\in[a,b][/tex]. Kada bi postojao [tex]c\in[a,b][/tex] td. c nije u toj uniji, onda bi [tex]\alpha(c)[/tex] ispao izvan [tex]U\cup V=A[/tex], tj. [tex]\alpha[/tex] ne bi bio put u A.

Citat:
i nije mi baš jasno s čime dolazi u kontradikciju Embarassed
Kontradikcija je u tome sto ispada da je segment [a,b] nepovezan, iako po propoziciji 8.6 znamo da je povezan.



_________________
The Dude Abides
[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku Pošaljite e-mail
pedro
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21)
Postovi: (19B)16
Sarma = la pohva - posuda
-22 = 16 - 38

PostPostano: 17:14 ned, 28. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

[quote="goranm"][quote="pedro"]može mi samo netko objasniti zašto L-1(u) i L-1(v) u uniji daju čitav segment, nisam pohvatala taj dio na predavanjima?[/quote]
Zato sto svakoj tocki na tragu puta [tex]\alpha[/tex] pripada barem jedan [tex]t\in[a,b][/tex]. Kada bi postojao [tex]c\in[a,b][/tex] td. c nije u toj uniji, onda bi [tex]\alpha(c)[/tex] ispao izvan [tex]U\cup V=A[/tex], tj. [tex]\alpha[/tex] ne bi bio put u A.

[quote]i nije mi baš jasno s čime dolazi u kontradikciju :oops:[/quote]Kontradikcija je u tome sto ispada da je segment [a,b] nepovezan, iako po propoziciji 8.6 znamo da je povezan.[/quote]

hvala, jasno :D

može neko objasniti zašto je norma beskonačno neprekidna fun
goranm (napisa):
pedro (napisa):
može mi samo netko objasniti zašto L-1(u) i L-1(v) u uniji daju čitav segment, nisam pohvatala taj dio na predavanjima?

Zato sto svakoj tocki na tragu puta [tex]\alpha[/tex] pripada barem jedan [tex]t\in[a,b][/tex]. Kada bi postojao [tex]c\in[a,b][/tex] td. c nije u toj uniji, onda bi [tex]\alpha(c)[/tex] ispao izvan [tex]U\cup V=A[/tex], tj. [tex]\alpha[/tex] ne bi bio put u A.

Citat:
i nije mi baš jasno s čime dolazi u kontradikciju Embarassed
Kontradikcija je u tome sto ispada da je segment [a,b] nepovezan, iako po propoziciji 8.6 znamo da je povezan.


hvala, jasno Very Happy

može neko objasniti zašto je norma beskonačno neprekidna fun


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Phoenix
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 15. 05. 2010. (18:46:07)
Postovi: (164)16
Sarma: -

PostPostano: 17:47 ned, 28. 10. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

U slučaju jedinstvene maksimalne koordinate (naravno, [tex]x=(x_1,x_2,...,x_n)[/tex]), postoji jedinstveni [tex]1 \leq k \leq n[/tex] takav da je [tex]|x_i| < |x_k|[/tex] za svaki [tex]1 \leq i \leq n, i \neq k[/tex], pa je jasno da je [tex]||x||_{\infty}=|x_k|[/tex], što je neprekidna funkcija.
U slučaju barem dviju jednakih koordinati koje po apsolutnoj vrijednosti predstavljaju maksimum (recimo da se maksimum postiže u koordinatama s indeksima [tex]\left\{ i_1,i_2,...,i_m : m \geq 2 \right\} \subseteq \left\{ 1,2,...,n \right\}[/tex]), funkcija u otvorenoj okolini može postići bilo koju vrijednost [tex]|x_{i_j}|[/tex] za [tex]1 \leq j \leq m[/tex]. Za proizvoljan niz [tex](x^l)_{l \in \mathbb{N}}[/tex] koji konverigra prema gore navedenoj točki (barem dvije koordinate postižu maksimum po apsolutnoj vrijednosti) te u njenoj "dovoljno maloj" okolini, vrijedi [tex]||x^l||_{\infty}=|x^l_{i_j}|[/tex] za neki [tex]j[/tex] iz [tex]\left\{ 1,2,...,m \right\}[/tex]. Dakle, možemo očekivati za takav niz najviše [tex]m[/tex] gomilišta skupa (ako beskonačno mnogo puta poprima vrijednosti po svim mogućim koordinatama; tada je skup gomilišta cijeli [tex]\left\{ |x_{i_1}|, |x_{i_2}|, ..., |x_{i_m}| \right\}[/tex]). No, sve te vrijednosti (jer je funkcija modul neprekidna) konvergiraju prema istoj vrijednosti upravo zato jer smo definirali [tex]\left\{ i_1,i_2,...,i_m : m \geq 2 \right\} \subseteq \left\{ 1,2,...,n \right\}[/tex] kao skup indeksa gdje se poprimaju jednake vrijednosti (i to maksimalne) - odnosno, [tex]\left\{ |x_{i_1}|, |x_{i_2}|, ..., |x_{i_m}| \right\} = \left\{ |x_{i_1}| \right\}[/tex]. Stoga je i u takvim točkama ova norma neprekidna.

Intuitivno (drugi slučaj): neovisno o tome u kojim koordinatama se postiže maksimum po apsolutnoj vrijednosti i koliko ih je, za bilo koji niz koji teži u tu točku je max norma za točke u malenoj okolini jednaka modulu od neke od tih koordinata, a to svejedno konvergira prema maksimumu modula koordinate.
U slučaju jedinstvene maksimalne koordinate (naravno, [tex]x=(x_1,x_2,...,x_n)[/tex]), postoji jedinstveni [tex]1 \leq k \leq n[/tex] takav da je [tex]|x_i| < |x_k|[/tex] za svaki [tex]1 \leq i \leq n, i \neq k[/tex], pa je jasno da je [tex]||x||_{\infty}=|x_k|[/tex], što je neprekidna funkcija.
U slučaju barem dviju jednakih koordinati koje po apsolutnoj vrijednosti predstavljaju maksimum (recimo da se maksimum postiže u koordinatama s indeksima [tex]\left\{ i_1,i_2,...,i_m : m \geq 2 \right\} \subseteq \left\{ 1,2,...,n \right\}[/tex]), funkcija u otvorenoj okolini može postići bilo koju vrijednost [tex]|x_{i_j}|[/tex] za [tex]1 \leq j \leq m[/tex]. Za proizvoljan niz [tex](x^l)_{l \in \mathbb{N}}[/tex] koji konverigra prema gore navedenoj točki (barem dvije koordinate postižu maksimum po apsolutnoj vrijednosti) te u njenoj "dovoljno maloj" okolini, vrijedi [tex]||x^l||_{\infty}=|x^l_{i_j}|[/tex] za neki [tex]j[/tex] iz [tex]\left\{ 1,2,...,m \right\}[/tex]. Dakle, možemo očekivati za takav niz najviše [tex]m[/tex] gomilišta skupa (ako beskonačno mnogo puta poprima vrijednosti po svim mogućim koordinatama; tada je skup gomilišta cijeli [tex]\left\{ |x_{i_1}|, |x_{i_2}|, ..., |x_{i_m}| \right\}[/tex]). No, sve te vrijednosti (jer je funkcija modul neprekidna) konvergiraju prema istoj vrijednosti upravo zato jer smo definirali [tex]\left\{ i_1,i_2,...,i_m : m \geq 2 \right\} \subseteq \left\{ 1,2,...,n \right\}[/tex] kao skup indeksa gdje se poprimaju jednake vrijednosti (i to maksimalne) - odnosno, [tex]\left\{ |x_{i_1}|, |x_{i_2}|, ..., |x_{i_m}| \right\} = \left\{ |x_{i_1}| \right\}[/tex]. Stoga je i u takvim točkama ova norma neprekidna.

Intuitivno (drugi slučaj): neovisno o tome u kojim koordinatama se postiže maksimum po apsolutnoj vrijednosti i koliko ih je, za bilo koji niz koji teži u tu točku je max norma za točke u malenoj okolini jednaka modulu od neke od tih koordinata, a to svejedno konvergira prema maksimumu modula koordinate.


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
bloo
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 06. 11. 2011. (12:43:21)
Postovi: (2)16
Sarma = la pohva - posuda
= 0 - 0

PostPostano: 20:03 čet, 1. 11. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

Imam par pitanja :)

1. Kako dokazati nenegativnost norme?
2. http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf
Propozicija 3.5, tvrdnja 3. kako dokazati?
3. http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o6.pdf
Teorem 6.8, opet tvrdnja 3., opet kako dokazati? :)
4. http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o7.pdf
Teorem 7.6, nije mi jasan samo dio ''Prelaskom na konvergentne podnizove možemo pretpostaviti da [tex]x_m[/tex] i [tex]y_m[/tex] konvergiraju."

Hvaaala puno! :)
Imam par pitanja Smile

1. Kako dokazati nenegativnost norme?
2. http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o3.pdf
Propozicija 3.5, tvrdnja 3. kako dokazati?
3. http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o6.pdf
Teorem 6.8, opet tvrdnja 3., opet kako dokazati? Smile
4. http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o7.pdf
Teorem 7.6, nije mi jasan samo dio ''Prelaskom na konvergentne podnizove možemo pretpostaviti da [tex]x_m[/tex] i [tex]y_m[/tex] konvergiraju."

Hvaaala puno! Smile


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Phoenix
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 15. 05. 2010. (18:46:07)
Postovi: (164)16
Sarma: -

PostPostano: 21:56 čet, 1. 11. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

1. Za normu zadanu kao u definiciji [tex]2.2[/tex], norma je drugi korijen skalarnog produkta dviju istih točaka, a slika funkcije drugi korijen je [tex]\left[ 0, +\infty \right>[/tex].
Ako misliš na općenitu normu, vjerujem da je funkcija sama po sebi norma ako zadovoljava navedene (ne)jednakosti u skripti, pa isto tako i tu da je norma kao funkcija nenegativna.
2. To smo pisali negdje na forumu, ali da ne tražim link jer pojma nemam gdje je taj post: promatramo skup [tex]\displaystyle \bigcap_{i=1}^n A_i[/tex], odnosno presjek konačno mnogo otvorenih skupova. Za [tex]x \in \bigcap_{i=1}^n A_i[/tex] vrijedi [tex]x \in A_i[/tex], pa posebno da za svaki takav skup postoji otvorena kugla oko te točke sadržana u skupu. Dakle, [tex]( \exists r_i > 0) K(x,r_i) \subseteq A_i[/tex].
Sad još definiraj [tex]r := \min \left\{ r_i : 1 \leq i \leq n \right\}[/tex] i primijeti da je [tex](\forall i)K(x,r) \subseteq A_i[/tex]. No, iz toga konačno slijedi i [tex]K(x,r) \subseteq \bigcap_{i=1}^n A_i[/tex].
3. Riječ je o standardnom skalarnom produktu u [tex]\mathbb{R}^n[/tex], dakle baci oko na definiciju [tex]2.2[/tex] i raspiši tvrdnju iz teorema.
4. Svaki niz ima monoton podniz, pa tako i [tex](x_m)[/tex] i [tex](y_m)[/tex] imaju konvergentne podnizove. No, to su nizovu iz kompaktnog, dakle ograničenog skupa, pa slijedi da isti nizovi imaju konvergentne podnizove (to su zapravo oni isti monotoni podnizovi). I da bi se nastavio dokaz, trebali bi striktno promatrati samo te podnizove, a ne cijele nizove. No, ostatak dokaza je isti. :) Zato si je uzeto "na slobodu" da su sami nizovi od početka konvergentni.
1. Za normu zadanu kao u definiciji [tex]2.2[/tex], norma je drugi korijen skalarnog produkta dviju istih točaka, a slika funkcije drugi korijen je [tex]\left[ 0, +\infty \right>[/tex].
Ako misliš na općenitu normu, vjerujem da je funkcija sama po sebi norma ako zadovoljava navedene (ne)jednakosti u skripti, pa isto tako i tu da je norma kao funkcija nenegativna.
2. To smo pisali negdje na forumu, ali da ne tražim link jer pojma nemam gdje je taj post: promatramo skup [tex]\displaystyle \bigcap_{i=1}^n A_i[/tex], odnosno presjek konačno mnogo otvorenih skupova. Za [tex]x \in \bigcap_{i=1}^n A_i[/tex] vrijedi [tex]x \in A_i[/tex], pa posebno da za svaki takav skup postoji otvorena kugla oko te točke sadržana u skupu. Dakle, [tex]( \exists r_i > 0) K(x,r_i) \subseteq A_i[/tex].
Sad još definiraj [tex]r := \min \left\{ r_i : 1 \leq i \leq n \right\}[/tex] i primijeti da je [tex](\forall i)K(x,r) \subseteq A_i[/tex]. No, iz toga konačno slijedi i [tex]K(x,r) \subseteq \bigcap_{i=1}^n A_i[/tex].
3. Riječ je o standardnom skalarnom produktu u [tex]\mathbb{R}^n[/tex], dakle baci oko na definiciju [tex]2.2[/tex] i raspiši tvrdnju iz teorema.
4. Svaki niz ima monoton podniz, pa tako i [tex](x_m)[/tex] i [tex](y_m)[/tex] imaju konvergentne podnizove. No, to su nizovu iz kompaktnog, dakle ograničenog skupa, pa slijedi da isti nizovi imaju konvergentne podnizove (to su zapravo oni isti monotoni podnizovi). I da bi se nastavio dokaz, trebali bi striktno promatrati samo te podnizove, a ne cijele nizove. No, ostatak dokaza je isti. Smile Zato si je uzeto "na slobodu" da su sami nizovi od početka konvergentni.


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
sasha.f
Forumaš(ica)
Forumaš(ica)


Pridružen/a: 25. 10. 2011. (20:04:19)
Postovi: (3D)16
Sarma = la pohva - posuda
= 1 - 0

PostPostano: 22:00 čet, 1. 11. 2012    Naslov: Citirajte i odgovorite

Može usput i napomena 6.13. :)
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o6.pdf
to je trebalo dokazati u jednom kolokviju..
Može usput i napomena 6.13. Smile
http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/p_o6.pdf
to je trebalo dokazati u jednom kolokviju..


[Vrh]
Korisnički profil Pošaljite privatnu poruku
Prethodni postovi:   
Započnite novu temu   Odgovorite na temu   printer-friendly view    Forum@DeGiorgi: Početna -> Kolegiji 2. godine -> Diferencijalni račun i integrali funkcija više varijabli Vremenska zona: GMT + 01:00.
Idite na Prethodno  1, 2, 3, 4, 5  Sljedeće
Stranica 2 / 5.

 
Forum(o)Bir:  
Ne možete otvarati nove teme.
Ne možete odgovarati na postove.
Ne možete uređivati Vaše postove.
Ne možete izbrisati Vaše postove.
Ne možete glasovati u anketama.
You can attach files in this forum
You can download files in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Theme created by Vjacheslav Trushkin
HR (Cro) by Ančica Sečan