Prethodna tema :: Sljedeća tema |
Autor/ica |
Poruka |
goranm Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 11. 2002. (20:09:12) Postovi: (906)16
Spol:
|
Postano: 0:55 pon, 5. 11. 2012 Naslov: |
|
|
[quote="sasha.f"]http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/2008-09/kolokvij1.pdf
5. a) A ne mora biti zatvoren u K pa prema tome ni kompaktan?[/quote]
Ako dobro citam zadatak, u a) dijelu je A zatvoren u [tex]\mathbb{R}^n[/tex], a jer je sadrzan u K, onda je i zatvoren u K (jer A je presjek od K i skupa zatvorenog u [tex]\mathbb{R}^n[/tex], tj. [tex]A=K\cap A[/tex]), jos je i omedjen pa je i kompaktan u K, a onda mu je slika kompaktna jer je f neprekidna.
sasha.f (napisa): | http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/2008-09/kolokvij1.pdf
5. a) A ne mora biti zatvoren u K pa prema tome ni kompaktan? |
Ako dobro citam zadatak, u a) dijelu je A zatvoren u [tex]\mathbb{R}^n[/tex], a jer je sadrzan u K, onda je i zatvoren u K (jer A je presjek od K i skupa zatvorenog u [tex]\mathbb{R}^n[/tex], tj. [tex]A=K\cap A[/tex]), jos je i omedjen pa je i kompaktan u K, a onda mu je slika kompaktna jer je f neprekidna.
_________________ The Dude Abides
|
|
[Vrh] |
|
quark Forumaš(ica)
Pridružen/a: 22. 10. 2011. (16:47:39) Postovi: (DA)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
goranm Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 11. 2002. (20:09:12) Postovi: (906)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
quark Forumaš(ica)
Pridružen/a: 22. 10. 2011. (16:47:39) Postovi: (DA)16
Spol:
|
Postano: 3:30 pon, 5. 11. 2012 Naslov: |
|
|
[quote="goranm"][quote="quark"][url=http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/difraf/dif/2009-10-kol1/kol1_0910.pdf]6.b[/url] zadatak; misli se na [tex]\varepsilon - \delta[/tex] dokaz?
Ako da, ima li koja dobra duša? :D
(Pretpostavljam da se koristi max - norma)[/quote]
f je linearni operator, a svaki linearni operator izmedju konacnodimenzionalnih vektorskih prostora je ogranicen, tj. Lipschitzov pa je f uniformno neprekidna.[/quote]
Aha, nešto što nismo radili, jako mi je drago.
Hvala :wink:
goranm (napisa): | quark (napisa): | 6.b zadatak; misli se na [tex]\varepsilon - \delta[/tex] dokaz?
Ako da, ima li koja dobra duša?
(Pretpostavljam da se koristi max - norma) |
f je linearni operator, a svaki linearni operator izmedju konacnodimenzionalnih vektorskih prostora je ogranicen, tj. Lipschitzov pa je f uniformno neprekidna. |
Aha, nešto što nismo radili, jako mi je drago.
Hvala
|
|
[Vrh] |
|
goranm Forumaš(ica)
Pridružen/a: 12. 11. 2002. (20:09:12) Postovi: (906)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
BlameGame Forumaš(ica)
Pridružen/a: 14. 09. 2011. (19:17:53) Postovi: (6C)16
|
|
[Vrh] |
|
Loo Forumaš(ica)
Pridružen/a: 11. 06. 2012. (16:02:07) Postovi: (D0)16
Spol:
|
Postano: 12:03 pon, 5. 11. 2012 Naslov: |
|
|
c) za vektore [tex]a_k=(a_1^k, a_2^k, a_3^k), b_k=(b_1^k, b_2^k, b_3^k)[/tex] je njihov vektorski produkt [tex](a_2^kb_3^k-a_3^kb_2^k, -a_1^kb_3^k+a_3^kb_1^k, a_1^kb_2^k + a_2^kb_1^k)[/tex]. znaš da ako [tex]a_k\rightarrow a[/tex], onda [tex]a_i^k\rightarrow a_i[/tex]. iz svojsva limesa u R slijedi da i sve koordinate vektorskog produkta članova niza teže prema koordinatama vektorskog produkta limesa, pa stoga [tex]a_k\times b_k \rightarrow a\times b[/tex].
d) zbog neprekidnosti, za [tex]x\rightarrow c[/tex] vrijedi [tex]f(x)\rightarrow f(c), g(x)\rightarrow g(c)[/tex]
tvrdimo da i [tex](f(x)|g(x))\rightarrow (f(c)|g(c))[/tex]
vrijedi:
[tex]0\leq |(f(x)|g(x))-(f(c)|g(c))|=|(f(x)-f(c)|g(x)-g(c))|\leq ||f(x)-f(c)||||g(x)-g(c)||[/tex] (nejednakost SCB)
kad se pusti limes [tex]x\rightarrow c[/tex], desna strana teži u 0, pa po tm o sendviču [tex]|(f(x)|g(x))- (f(c)|g(c))|\rightarrow 0[/tex], pa slijedi da je funkcija neprekidna u c.
c) za vektore [tex]a_k=(a_1^k, a_2^k, a_3^k), b_k=(b_1^k, b_2^k, b_3^k)[/tex] je njihov vektorski produkt [tex](a_2^kb_3^k-a_3^kb_2^k, -a_1^kb_3^k+a_3^kb_1^k, a_1^kb_2^k + a_2^kb_1^k)[/tex]. znaš da ako [tex]a_k\rightarrow a[/tex], onda [tex]a_i^k\rightarrow a_i[/tex]. iz svojsva limesa u R slijedi da i sve koordinate vektorskog produkta članova niza teže prema koordinatama vektorskog produkta limesa, pa stoga [tex]a_k\times b_k \rightarrow a\times b[/tex].
d) zbog neprekidnosti, za [tex]x\rightarrow c[/tex] vrijedi [tex]f(x)\rightarrow f(c), g(x)\rightarrow g(c)[/tex]
tvrdimo da i [tex](f(x)|g(x))\rightarrow (f(c)|g(c))[/tex]
vrijedi:
[tex]0\leq |(f(x)|g(x))-(f(c)|g(c))|=|(f(x)-f(c)|g(x)-g(c))|\leq ||f(x)-f(c)||||g(x)-g(c)||[/tex] (nejednakost SCB)
kad se pusti limes [tex]x\rightarrow c[/tex], desna strana teži u 0, pa po tm o sendviču [tex]|(f(x)|g(x))- (f(c)|g(c))|\rightarrow 0[/tex], pa slijedi da je funkcija neprekidna u c.
|
|
[Vrh] |
|
student_92 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 17. 09. 2011. (16:31:46) Postovi: (B9)16
|
|
[Vrh] |
|
Zenon Forumaš(ica)
Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43) Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]
|
|
[Vrh] |
|
student_92 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 17. 09. 2011. (16:31:46) Postovi: (B9)16
|
|
[Vrh] |
|
pedro Forumaš(ica)
Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21) Postovi: (19B)16
|
|
[Vrh] |
|
Zenon Forumaš(ica)
Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43) Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]
|
|
[Vrh] |
|
pedro Forumaš(ica)
Pridružen/a: 21. 10. 2010. (14:08:21) Postovi: (19B)16
|
|
[Vrh] |
|
Zenon Forumaš(ica)
Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43) Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]
|
|
[Vrh] |
|
Pepper Forumaš(ica)
Pridružen/a: 08. 06. 2012. (02:57:26) Postovi: (B)16
|
|
[Vrh] |
|
Zenon Forumaš(ica)
Pridružen/a: 09. 09. 2011. (19:14:43) Postovi: (2B1)16
Sarma: -
Lokacija: [tex]\pm\infty[/tex]
|
|
[Vrh] |
|
štrumfeta Forumaš(ica)
Pridružen/a: 02. 11. 2011. (19:36:55) Postovi: (36)16
|
|
[Vrh] |
|
an5 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 13. 09. 2012. (20:48:55) Postovi: (9)16
|
|
[Vrh] |
|
El_Loco Forumaš(ica)
Pridružen/a: 26. 05. 2012. (15:25:04) Postovi: (31)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
Phoenix Forumaš(ica)
Pridružen/a: 15. 05. 2010. (18:46:07) Postovi: (164)16
Sarma: -
|
Postano: 17:17 sri, 16. 1. 2013 Naslov: |
|
|
Iz nejednakosti za skup [tex]A[/tex] slijedi [tex]35x^2 \leq 140, 20x^2 \leq 140, 28x^2 \leq 140[/tex], iz čega slijede granice za koordinate elemenata iz [tex]A[/tex], odnosno [tex]A \subseteq \left[ -\sqrt{\frac{140}{35}},\sqrt{\frac{140}{35}} \right] \times \left[ -\sqrt{\frac{140}{20}},\sqrt{\frac{140}{20}} \right] \times \left[ -\sqrt{\frac{140}{28}},\sqrt{\frac{140}{28}} \right][/tex] (namjerno nisam skraćivao razlomke).
Za [tex]B[/tex] sasvim slično nakon što raspišeš normu i dobiješ nejednakost [tex](x-3)^2+(y+3)^2+(z-3)^2 \leq 1[/tex].
Drugi dio zadatka te, intuitivno govoreći, pita da pokažeš kako [tex]A[/tex] i [tex]B[/tex] nemaju zajedničkih točaka niti da su dovoljno blizu pa da izgledaju kao da se dodiruju - ipak postoji određena udaljenost između točaka ta dva skupa, postoji razmak. :)
Iz nejednakosti za skup [tex]A[/tex] slijedi [tex]35x^2 \leq 140, 20x^2 \leq 140, 28x^2 \leq 140[/tex], iz čega slijede granice za koordinate elemenata iz [tex]A[/tex], odnosno [tex]A \subseteq \left[ -\sqrt{\frac{140}{35}},\sqrt{\frac{140}{35}} \right] \times \left[ -\sqrt{\frac{140}{20}},\sqrt{\frac{140}{20}} \right] \times \left[ -\sqrt{\frac{140}{28}},\sqrt{\frac{140}{28}} \right][/tex] (namjerno nisam skraćivao razlomke).
Za [tex]B[/tex] sasvim slično nakon što raspišeš normu i dobiješ nejednakost [tex](x-3)^2+(y+3)^2+(z-3)^2 \leq 1[/tex].
Drugi dio zadatka te, intuitivno govoreći, pita da pokažeš kako [tex]A[/tex] i [tex]B[/tex] nemaju zajedničkih točaka niti da su dovoljno blizu pa da izgledaju kao da se dodiruju - ipak postoji određena udaljenost između točaka ta dva skupa, postoji razmak.
|
|
[Vrh] |
|
|