Prethodna tema :: Sljedeća tema |
Autor/ica |
Poruka |
student_92 Forumaš(ica)
Pridružen/a: 17. 09. 2011. (16:31:46) Postovi: (B9)16
|
|
[Vrh] |
|
luka_m Forumaš(ica)
Pridružen/a: 07. 10. 2012. (14:09:25) Postovi: (62)16
Lokacija: Zagreb
|
Postano: 22:54 pon, 23. 2. 2015 Naslov: |
|
|
Za prvo - Dovoljno je znati da možeš uzeti:
S |- F -> ~F
S |- ~F -> G
(dakle ~F, G), jer prva formula je ekvivalentna ~F, pa modus ponensom s drugom dobijemo G. To nije pravi dokaz jer treba demonstrirati da RS može "vidjeti" tu ekvivalenciju, ali više od toga prof sigurno neće pitati.
Drugo - recimo da je sigma = (R), da su T1, T2 sigma-teorije sa skupovima aksioma {AxRxx} i {~AxRxx}. Tada je skup {Ax~Rxx} inkonzistentan u prvoj a konzistentan u drugoj.
Može i npr. prazan skup u praznoj sigma teoriji i sigma teoriji koja sadrži {Rxx, ~Rxx}.
Treće - primjer je dan u skripti, ako treba objašnjenje javi.
Za prvo - Dovoljno je znati da možeš uzeti:
S |- F -> ~F
S |- ~F -> G
(dakle ~F, G), jer prva formula je ekvivalentna ~F, pa modus ponensom s drugom dobijemo G. To nije pravi dokaz jer treba demonstrirati da RS može "vidjeti" tu ekvivalenciju, ali više od toga prof sigurno neće pitati.
Drugo - recimo da je sigma = (R), da su T1, T2 sigma-teorije sa skupovima aksioma {AxRxx} i {~AxRxx}. Tada je skup {Ax~Rxx} inkonzistentan u prvoj a konzistentan u drugoj.
Može i npr. prazan skup u praznoj sigma teoriji i sigma teoriji koja sadrži {Rxx, ~Rxx}.
Treće - primjer je dan u skripti, ako treba objašnjenje javi.
|
|
[Vrh] |
|
jopi Forumaš(ica)
Pridružen/a: 06. 01. 2013. (00:08:22) Postovi: (14)16
|
|
[Vrh] |
|
Ryssa Forumaš(ica)
Pridružen/a: 18. 12. 2011. (00:10:28) Postovi: (57)16
|
|
[Vrh] |
|
palisana Forumaš(ica)
Pridružen/a: 25. 09. 2013. (13:37:22) Postovi: (9)16
|
|
[Vrh] |
|
palisana Forumaš(ica)
Pridružen/a: 25. 09. 2013. (13:37:22) Postovi: (9)16
|
|
[Vrh] |
|
fabcde Gost
|
|
[Vrh] |
|
luka_m Forumaš(ica)
Pridružen/a: 07. 10. 2012. (14:09:25) Postovi: (62)16
Lokacija: Zagreb
|
Postano: 0:50 uto, 14. 2. 2017 Naslov: |
|
|
Pozadinska teorija u teoremu kompaktnosti (barem verziji koja je u udžbeniku) je logika prvog reda. Iz definicija se vidi da je teorija čiji su aksiomi točno formule (danog) skupa S konzistentna, ako i samo ako je S konzistentan (s obzirom na logiku prvog reda).
Ako bi se ipak promatrala arbitrarna teorija T, onda bi se moglo pokazati, recimo slično kao u Lindenbaumovoj lemi, da je teorija proširena arbitrarnim konzistentnim skupom S ponovno konzistentna.
Dakle, u oba slučaja se može doći do konzistentne teorije, koja je onda "ulaz" za generalizirani teorem potpunosti.
Pozadinska teorija u teoremu kompaktnosti (barem verziji koja je u udžbeniku) je logika prvog reda. Iz definicija se vidi da je teorija čiji su aksiomi točno formule (danog) skupa S konzistentna, ako i samo ako je S konzistentan (s obzirom na logiku prvog reda).
Ako bi se ipak promatrala arbitrarna teorija T, onda bi se moglo pokazati, recimo slično kao u Lindenbaumovoj lemi, da je teorija proširena arbitrarnim konzistentnim skupom S ponovno konzistentna.
Dakle, u oba slučaja se može doći do konzistentne teorije, koja je onda "ulaz" za generalizirani teorem potpunosti.
|
|
[Vrh] |
|
Loo Forumaš(ica)
Pridružen/a: 11. 06. 2012. (16:02:07) Postovi: (D0)16
Spol:
|
|
[Vrh] |
|
|